Музика за филм "Лепотица и звер"

Раних деведесетих, Глас компонује трилогију музичко-сценских дела базираних на филмовима Жана Коктоа - писца, песника и сликара, водећег уметника авангардне париске сцене 20-тих година, чије се име везује за ствараоце попут Пикаса, Сатија и Стравинског. Поменуту трилогију, чинили су филмови Орфеј, Лепотица и звер и Деришта.

Прича која је далеке 1946. године инспирисала Жана Коктоа, а 50 година касније и Филипа Гласа да компонује истоимену оперу Лепотица и звер, потиче из 18. века а потписује је француска књижевница Жан-Мари Лепренс де Бомон. Иако током већег дела Коктоовог стваралаштва режија није била основни вид његовог уметничког израза, Лепотица и звер важи не само за његов најбољи филм, већ се и данас сврстава у врхунска остварења седме уметности - пре свега захваљујући изузетном стилу, нарацији, и црно-белој фотографији.

Оригиналну партитуру за ову бајку-фантазију компоновао је члан француске шесторке - Жорж Орик. Његову музику, критичари су оценили као чисту магију која савршено допуњује романтични, мистериозни и чаробни свет прастарог литерарног класика.

Непуних 50 година након тога - 1994, Филип Глас компонује истоимену оперу која ће заменити Орикове музичке теме као и дијалоге глумаца. Тачније, третирајући остварење Лепотица и звер као неми филм, Глас је вокалне деонице своје опере синхронизовао са нечујним репликама глумаца. За разлику од Орикове музике која је наглашавала у бајкама увек присутну чаробну и ирационалну ноту, Глас својом опером разоткрива онај узнемиравајући, понекад чак мрачни емотивни подтекст Коктоовог филма.

Уредница емисије Светлана Матовић.