Јовица Аћин: Изгубљени и нађени

О свом рукопису, који је издвојио за Трећи програм, Јовица Аћин каже:

Путовао сам у тајанствену Мистру, на јужном крају Пелопонеса, тамо где је Спарта, а то значи и тик до најјужније тачке Балкана. Мистра је са својим црквама, манастирима и другим здањима чаробно место, готово у рушевинама, а ипак цело. Велики центар византијске учености, она је изгубљена престоница Византије, престоница византијског деспотата Мореје и која ће последња пасти под налетом Турака, 1460, постајући део ондашњег Отоманског царства, и ја је откривам за себе и вас, откривам њене чудесне фреске и мозаике.

Описујем како сам до ње доспео преко најврлетнијег планинског венца у Грчкој. На том путу искрсавају ликови и судбине које нису без везе с нама. У њој налазим водича који би могао бити сам Христос.

Најзад, срећем се са загонеткама које сам морао да решим, а међу њима је највећа постојање извесне унутрашње Мистре, подземне Мистре која испуњава утробу читавог једног брда. Да ли ми се постојање такве Мистре само причинило? Ако бих данас, пола године касније, одговорио на то, морао бих да признам да не знам. Али ако је реч о привиду, онда је и он део Мистре, њене мистике.

С обзиром на њену лепоту и значај, иако се налази у енциклопедијама, за њу код нас мало људи зна, па сам желео својом путописном причом да је разгласим и дочарам.  Мистра ме је заправо толико обузела да сам могао скромно да јој се одужим само оним што сам написао и што ћете слушати у три наставка, сваког понедељка.

Циклус уређује Радмила Глигић.