Младен Долар: На почетку бијаше сан

Фројдов познати сан из 1895. године, први пут изложен и анализиран у његовом делу Тумачење снова (1900) може се, према мишљењу Младена Долара, схватити као основ за кључни експеримент и прву експозицију психоаналитичке теорије. Развој психоанализе као научног приступа, наиме, у великој је мери био одређен амбицијом да се изнесе прво научно тумачење снова - с једне стране, психоанализа, као научни дискурс, претендовала је на несубјективност и универзалност, док нам, с друге стране, Фројд „као универзални улаз нуди свој властити улаз, а то је, ни мање ни више, него његов властити сан, који за материју нове знаности поставља пред нас његову властиту биографију, његово властито несвјесно, његов посебан положај оног српањског дана године 1895, положај лијечника, мужа, оца, пријатеља... Нуди нам најособнију причу, која сеже све тамо до мучних интимности његова живота, његових сингуларних путева уживања, и уједно на истом мјесту и у истом маху неку универзалну структуру, интерпретативни модел, или можда чак нешто што бисмо могли назвати матем снова".

Долар запажа и да је ова субјективна компонента сна и немогућност њене једнозначне интерпретације истовремено омогућила и постојање више различитих, равноправних модела тумачења снова, али и условила даљи развој психоанализе у оквиру различитих теоријских концепција (здраворазумска, феминистичка, лакановска...). 

Са словеначког превео Марио Копић.

Циклус приредила Ана Петковић.

Уредник Иван Миленковић.