Код пеликана

Током лета у емисији "Код пеликана", бавићемо се разним аспектима Кавафисове поезије.

"Моје речи нису узалудне. Неко ће их поново узети и оне могу доћи до ушију људи који ће их чути и бити охрабрени. Ја знам да сам кукавица и да не могу деловати. Стога ја говорим. А и мој говор је деловање и моје речи нису бескорисне. Оне ће, мада сам ја кукавица, помоћи нечијој акцији и енергији уложеној у њу."

Ове речи записао је Константин Кавафис у белешци уз песму "Меланхолија Јасона, сина Клеандровог, песника у Комагени", вероватно 1918. Песма се завршава стихом Дођи и лекове своје донеси, Уметности Поезије... да неко време не осетим рану своју.

- Ова веру у моћ речи која обнавља грчко јединство мишљења и деловања, само је први у низу аспеката Кавафисове поезије, којом ћемо се бавити читавог лета, са дубоким уверењем да је тај раскол довео до тога да и мишљење и деловање изгубе смисао - каже Оливера Рајић, уредница и ауторка емисије Код пеликана.

Код пеликана

Програмска шема