Степеник

До 1945 године учешће жена, које су чиниле више од половине укупног становништва Краљевине Југославије, у политичком, привредном и културном животу било је симболично, или када га је било, наилазило је на велике отпоре.

Један од најпознатијих примера је онај Ксеније Атанасијевић. Она је била прва жена која је докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1922. године, и прва која је изабрана за доценткињу, да би 1936. године била истерана с факултета и постала обичан наставни инспектор у Министарству просвете! Књига Иване Пантелић "Партизанке као грађанке" (Издавачи: Институт за савремену историју и Еволута) занимљив је допринос савременој историји Србије и бивше Југославије. Ауторка, историчарка, отворила је низ питања о првом таласу женске еманципације код нас на примерима учесница Народноослободилачког покрета, партизанки и политичких активисткиња.

Несумњиво да је период од 1945. до 1953. године било време највеће друштвене еманципације у модерној историји српског и југословенског друштва. Изједначавање права жена представљало је, свакако, једну од најдугорочнијих тековина нових власти...

Садржаји књиге "Партизанке као грађанке" повод су разговору са ауторком Иваном Пантелић и проф. др. Предрагом Ј. Марковићем, рецензентом студије.

Ауторка емисије: Маријана Радуловић

Степеник

Програмска шема