Степеник

На нашим просторима јеврејско присуство документовано је нарочито од 15. века мада постоје подаци који сежу много дубље у прошлост. Преко назива једног броја београдских улица, оних које носе имена заслужних Јевреја, Давидовић приказује и новију историју Београда у чијем су стварању значајну улогу имали и Станислав Винавер, Оскар Давичо, Данило Киш, Геца Кон, Хуго Клајн и многи други.

Не треба при том заборавити да је данас број чланова јеврејске заједнице знатно мањи него у прошлости, да је у нацистичком прогону и Холокаусту страдало близу деведесет процената српских и београдских Јевреја.
Феномен антисемитизма, како пре тако и после Холокауста истраживан је у најразличитијим оквирима, а његове манифестације прате се до данашњих дана.

Падом социјалистичких режима, као и током грађанских ратова на тлу бивше Југославије дошло је до превредновања савремене историје пре свега са становишта политичке употребљивости њених резултата. Нарочито су се злоупотребљавале историјске чињенице из периода Другог светског рата, а посебно оне везане за трагичну судбину Јевреја.
Управо ова тематика предмет је научног истраживања историчара Милана Кољанина, који је докторску дисертацију објавио у делу под насловом Јевреји и антисемитизам у Краљевини Југославији 1918 - 1941 године. Дакле о улицама чувених београдских Јевреја и антисемитизму који је почетком деведесетих назван "најдужом мржњом" у историји, разговарамо са Радивојем Давидовићем и Миланом Кољанином. Ауторка емисије: Маријана Радуловић