Ризница: Галеријев едикт о толеранцији вера и хришћанско наслеђе Ромулијане

Прошле недеље,у касноантичкој римској царској палати Феликс Ромулијана код Зајечара (налази се на УНЕСКО-вој листи светске културне баштине), његова светост патријарх српски Иринеј, са пет епископа и зајечарским свештенством, служио је Свету архијерејску литургију на темељима хришћанске базилике из шестог века, и тако овај храм поново освештао после 14 векова.

Тиме је обновљено сећање на хришћанско наслеђе Ромулијане, палате коју је саградио цар Галерије, паганин, највећи и најкрвавији прогонитељ хришћана у Римском царству. Он је 30. априла 311. године, само пет дана пре смрти, донео први едикт о толеранцији вера. Тај документ, чуло се на научном скупу у Феликс Ромулијани, био је увод у чувени Константинов Милански едикт из 313. године, чије ће доношење 2013. славити цела Европа, обележавајући 17 векова хришћанства. Миланским едиктом хришћанство је постало дозвољена религија Римског царства, а прогоњеним хришћанима враћена је отета имовина и све њихове богомоље.
Прошлонедељни дводневни црквено-народни сабор Хришћанско наслеђе Ромулијане, у сусрет 1.700. годишњици Миланског едикта - увод је у обележавање 17 векова од доношења Миланског едикта у Констаниновом родном граду Нишу 2013.

За Ризницу данас, поводом научног скупа одржаног у Феликс Ромулијани, говоре др Жарко Петковић, др Миша Ракоција, мр Маја Живић и Бора Димитријевић.

Уредник емисије је Соња Малавразић

Ризница: Галеријев едикт о толеранцији вера и хришћанско наслеђе Ромулијане

Програмска шема