Степеник

Изгледа да је готово целокупно дело Хане Арент проистекло из њеног односа према непосредној прошлости и односа према разарањима европских културних и свих других вредности којима је та прошлост била обележена.

Међутим, њено дело које је настало из тог дубинског жаљења, ослањајући се на колективно памћење и лична сећања, развијало се пре свега кроз сложена промишљања и разумевања те прошлости. Зато је њен однос према "политикама зла" из прошлости постао скоро незаобилазна претпоставка за многа слична промишљања.

Даша Духачек (професорка на Факултету политичких наука у Београду и директорка Центра за студије рода), ауторка књиге "Бреме нашег доба - одговорност и расуђивање у делу Хане Арент", отворила је путеве према критичном промишљању бројних ставова овдашњег интелектуалног и јавног мнења.

Како се на одговарајући начин суочити са недавном прошлошћу постјугословенских ратова и злочина? Какав је у томе задатак елита али и тзв. обичних грађана? Како пронаћи одговарајући приступ који ће да омогући разумевање онога што се у тим ратовима догодило? И на крају, као можда крунско и кључно питање - како то разумевање активирати у смислу отварања према будућности у којој се "политике зла" више не би понављале?

Књига Даше Духачек "Бреме нашег доба" није само интелектуални напор разумевања садржаја и смисла дела Хане Арент, већ и својеврсна саморефлексија ауторке која је током ратова деведесетих била активан део опозицијског, али и ужег феминистичког настојања супростављања рату и злочинима.

Са проф. Дашом Духачек разговара Маријана Радуловић

Степеник

Програмска шема