Аутограм

У времену у коме је Франсоа Франкер почињао да гради каријеру виолинсте и композитора, инструмент који је одабрао уживао је у Француској, у доброј мери, епитет уличног инструмента, који више одоговара забавама него високој уметности.

Инструменти који су у то време у Паризу били на пиједесталу били су чембало и попречна флаута. Како је доживљавана као млађа сестра тада озлоглашеног виолончела, виолина је за тадашње браниоце француског национланог стила сматрана готово за јеретечки инструмент, који, мада сродан по регистру, даје тек бледи одсјај музике која је могла савршено да звучи на флаути.

Један од начина да се одбрани дигнитет виолине била је и Франкерова збирка Двадесет соната за виолину и басо континуо, којој смо посветили данашњу емисију. Сонате из ове збирке слушаћете у интерпретацији Мире Глодеану и ансамбла Аусони.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Аутограм

Програмска шема