Читај ми!

Живот, дело и заоставштина за будућност Преподобног Јустина Ћелијског

Гошћа Храма, Радио Београда 2, Јања Тодоровић, православни публициста и мисионар Српске православне цркве

Данас,14. јуна, по новом календару, Српска православна црква молитвено прославља Преподобног Јустина Ћелијског. Рођен на Благовести 1894. године у Врању, од оца Спиридона и мајке Анастасије, на крштењу добија име Благоје. Све до деде му попа Алексе, породица Поповић била је кроз седам узастопних колена свештеничка. Као дечак често је са родитељима одлазио код Светог Прохора Чудотворца у Пчињски манастир где је био сведок чудотворног исцељења његове мајке Анастасије од тешке болести. Доктор теологије, стручњак за дело Достојевског, професор Београдског универзитета и духовник. Његов опус обухвата преко 20.000 страна текста. Прогнан од нових власти, забраном јавног деловања,отац Јустин живи по манастирима у Србији (Каленић, Овчар, Суково, Раваница), а у манастир Ћелије долази 28. маја 1948. године где је остао, као духовник и богослужитељ, потпуно посвећен молитвено-богословском, научном и преводилачком раду, све до упокојења ,на Благовести, 7.априла 1979. године. Канонизован је 2. маја 2010. године од стране Српске православне цркве.

Гошћа овонедељног Храма, Радио Београда 2, је Јања Тодоровић, православни публициста и мисионар Српске православне цркве која је од 1997. до 2004. године била сарадник на издању сабраних дела Аве Јустина Поповића у 30 томова, у издању Задужбине Свети Јован Златоусти и манастира Ћелије. Говоримо о животу, делу и заоставштини за будућност Преподобног Јустина Ћелијског.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом