Феномен шпагети вестерна

Шпагети вестерн је специфичан филмски феномен настао 60-тих година прошлог века у Италији. Вестерн јесте суштински амерички жанр али је упливао и у Европу након Другог светског рата са ширењем америчког утицаја и попкултуре преко Маршаловог плана, НАТО-а итд... Вестерн се као жанр показао нарочито погодним, јер су се у њему огледале многе супротности тадашњег времена. Сукоби које проналазимо у вестернима су тако амерички али су и универзални и лако преносиви и у друга друштва: традиција против промене, прошлост против будућности, дивљаштво против хуманости , емпирицизам против легализма. Тако у Италији настаје феномен шпагети вестерна који су снимани у шпанским пустињама са шареноликом глумачком поставом из свих земаља Европе па и са глумцима из Југославије и са понеким Американцем.

Најзначајнији аутор који већини прво падне на памет када се говори о шпагети вестернима је Серђо Леоне, чувени редитељ из Рима. Његова ,,Долар трилогија'' са Клинтом Иствудом у главној улози, затим филм Било једном на Дивљем Западу али и За шаку Динамита, филм смештен на почетак XX века током мексичке револуције, постали су синонимни са феноменом шпагети вестерна. Поред тога што је лансирао каријеру Клинта Иствуда, Леоне је утро пут и свом колеги из школске клупе композитору Енију Мориконеу, који је шест деценија стварао музику за филм.

Италијански аутори су створили нову филмску поетику - бруталнију, циничнију и визуелно упечатљиву. Јунаци су антихероји-плаћеници, револвераши без морала и свет кроз који се крећу је прљав, бруталан и циничан. Ови филмови су „разбили мит" о Дивљем западу као месту правде и хероизма и приказали га као свет похлепе, насиља и хаоса. Шпагети вестерн није остао „европска копија", него је променио и сам Холивуд и утицао на преиспитивање и ново вредновање и читање жанра у Америци где је као последица 70-тих година настао ревизионистички вестерн који су стварали нови млади филмски ствараоци са јаким ауторским печатом.

Како је Европа односно Италија преузела амерички мит и створила нешто своје и потом га вратила преко океана у измењеном облику? Колика је била популарност и значај Шпагети вестерна? Какав је био њихов утицај на Холивуд? И какву је улогу у свему томе имала Југославија - као простор снимања, али и као активни учесник у копродукцијама, из које издвајамо неколико упечатљивих улога Драгомира Бојанића Гидре под псеудонимом Ентони Гидра? О томе данас у емисији Речено и прећутано говоре Драган Јеличић, филмски уредник и програмски директор ФЕСТа и Саша Радојевић, публициста и филмски критичар.

Емисију приређује Марко Ђурић.