#СрбијаЦвета2026 – пројекат грађанске науке

Повод је покретање амбициозног националног пројекта грађанске науке #СрбијаЦвета2026, који од почетка године позива све грађане да постану активни учесници у праћењу цветања биљака широм Србије – једноставно, уз помоћ мобилног телефона и радозналог погледа. Зашто је важно да знамо када и где биљке цветају, како климатске промене мењају ритам природе и на који начин ти подаци помажу науци, заштити биодиверзитета, пчеларству и разумевању алергија – разговараћемо са др Милицом Рат, руководиоцем хербаријумске научне збирке Универзитета у Новом Саду и ауторком пројекта.

У емисији ћемо се осврнути и на значај хербаријумских збирки као тихих сведока прошлих времена: говорићемо о драгоценим примерцима винове лозе пронађеним у хербаријуму Андреаса Волног у Карловачкој гимназији, о богатој разноврсности храстова у Србији, њиховој угрожености, али и о начинима на које су ове врсте вековима коришћене у култури и обичајима. Посебну пажњу посветићемо симболици храстова у духу Божића, који је по јулијанском календару јуче обележен – као прилици да се подсетимо везе између природе, науке и традиције.

Књига „Невољни покрети“ академика Владимира С. Костића представљена је на Трибини Библиотеке Српске академије наука и уметности. Дело једног од најугледнијих српских неуролога својеврсни је мисаони и научни резиме дугогодишњег истраживања. За емисију Хоћу да знам, колегиница Аријана Хандан доноси нам причу из Српске академије наука и уметности.

Аутор и водитељ: Томица Мишљеновић