субота, 27.12.2025, 15:00 -> 06:53
Извор: Радио Београд 2
Аутор: Милица Шпадијер
Прича о нилском коњу Красавици и опсади Лењинграда
Пред нама је једна од најпознатијих фотографија снимљених током опсаде Лењинграда – поред огромног нилског коња стоји жена у дугом радном мантилу с тужним осмехом, а иза ограде седе насмејана, мршава деца
Фотографија је снимљена 1943. године; на њој су нилски коњ Красавица и радница зооврта Евдокија Дашина. Дашина на снимку има четрдесет пет година, женка нилског коња око тридесет пет. Обе иза себе имају две најстрашније лењинградске зиме.
Рад са Красавицом је и у мирнодопским условима био тежак, а у рату је постао готово немогућ. Нилском коњу тешком више од две тоне (а Красавица је била најкрупнија женка нилског коња у Европи) дневно је требало око 40 килограма хране. Али под опсадом града хране у ранијем смислу те речи више није било. Красавица се сада хранила кашом која се углавном састојала од навлажене и напарене пиљевине.
Али није било важно само нахранити је – овој лепотици била је потребна и нега. Нилски коњ мора редовно да буде у води или да му се изузетно осетљива, кожа која лако се исушује, пуца и крвари ако је животиња дуже време на сувом, одржава влажном.
За припрему хране и за „купање" била је, дакле, неопходна вода – и Дашина је сваког дана сама по њу ишла на Неву. Водовод није радио, а некад пуни базен Красавице био је сув.
„Несумњиво, Дашина је била заљубљена у Красавицу", рећи ће касније син њених колега. „Уопште, сви запослени који су спасавали животиње волели су их бескрајно."
Како је изгледао живот у Лењзоосаду под најсуровијом опсадом града у модерној историји дуге 872 дана током које је живот изгубило више од милион људи, сазнаћете у емисији Клепсидра коју уређује и води Милица Шпадијер.
Коментари