Мапирање Глобалног југа – географија као судбина

У време Хладног рата, било је популарно делити планету на Запад и Исток. Свака од ове две географске коте имала је своје иконографију и своју идеологију – Запад је био богат, конзервативан, и веровао је у капитализам и слободно тржиште; Исток је био сиромашан, прогресиван, и веровао је у социјализам, класну борбу и солидарност. Међутим, добар део планете, што одсуством одговарајућих геополитичких фактора, што одсуством економских ресурса, што одсуством капацитета за политички субјективитет, остао је изван ове велике поделе, па је тако и назван „Трећим светом“. Иако је назив потекао управо из поделе планете на комунистички и антикомунистички блок и није имао никакву идеолошку конотацију, „Трећи свет“ је веома брзо постао синоним за сиротињу, колонијализам и стање перманентне политичке ентропије.

Скоро четири деценије након што је Хладни рат окончан, или, прецизније речено, „стављен на паузу“, линије разграничења су и даље исте, али терминологија се у међувремену променила. Русија, као морална и геополитичка наследница бившег Источног блока, форсира израз „Колективни Запад“, који се у значајној мери примио и на другим меридијанима. „Колективни Запад“, када себе не зове просто „Свет“ или „Међународна заједница“, преферира бинарну дихотомију на „развијене земље“ и „земље у развоју“, што одговара њиховом дубоко увреженом схватању да само неке земље света имају право да буду историјски субјекти, док су све друге осуђене да увек буду само објекти. „Трећи свет“ је, међутим, негде у међувремену постао политички некоректан, али је такође у масовној употреби – поготово у самим земљама које у њега спадају – замењен помало необичним, нејасно дефинисаним, али популарним термином „Глобални југ“.

Шта значи „Глобални југ“ и које земље спадају у њега, шта га географски, историјски и економски одређује и како се разликује од „Трећег света“, да ли је у питању колонијални, антиколонијални, или аутоколонијални дискурс, и какав је његов глобални културни и идеолошки потенцијал, разговараћемо са социологом Катарином Антонић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић