Феномен вестерна

Према речима Петра Михаловича, професора на Катедри за естетику Филозофског факултета у Братислави, вестерн је посматран као амерички еп у којем се укршта митско са историјским. То су приче смештене на „америчком западу које отеловљују дух, борбу и пропаст те нове границе."  Вестерн се може посматрати и шире као све приче у којима се сукобљавају цивилизација и напредак с једне стране против природе и непознатог с друге стране.

Вестерн је и први филмски жанр још од филма Велика пљачка воза из 1903.године али је присутан и популаран и у уметности стрипа од зачетка девете уметности. Вестерн јесте инхерентно амерички жанр али је упливао и у Европу након Другог светског рата са ширењем америчког утицаја и попкултуре преко Маршаловог плана, НАТОа итд.. Вестерн се као жанр показао нарочито погодним, јер су се у њему огледале многе супротности тадашњег времена. Филмски теоретичар Џим Китсес сматрао је тај жанр за кључан по питању америчког националног идентитета а његови конфликти тако амерички али и универзални су лако преносиви и у друга друштва: традиција против промене, прошлост против будућности, дивљаштво против хуманости , емпирицизам против легализма.

Тако у Италији настаје феномен шпагети вестерна који су снимани у шпанским пустињама са шареноликом глумачком поставом из свих земаља Европе и са понеким Американцем. У бившој Југославији Жика Митровић снима вестерне заогрнуте у партизански филм. Такође у Италији појављују се изузетно популарни стрипови смештени на митској граници Америке: Загор и Текс Вилер, док су се у Француској читале авантуре поручника Блуберија и Џерија Спринга као и Команче, наследнице ранча три шестице...

О феномену вестерна на филму и у стрипу, о његовој популарности и утицају у Сједињеним Државама, бившој Југославији и широм Европе и о својим искуствима бавећи се стрипом као занимањем у данашњој емисији Речено и прећутано говоре стрип цртач Рајко Милошевић Гера и Милан Јовановић, уредник, издавач и преводилац стрипова.

Аутор емисије је Марко Ђурић.