О револуцији, државности и уставности – Срби и Сретење

Сретење Господње, дан који се обележава 40 дана после Божића, на који је Богородица први пут унела Исуса у Храм Божји у Јерусалиму, у српском фолклору представља дан сусрета лета и зиме, када се природа опредељује око тога да ли ће зима наставити да траје, или ће почети пролећно отопљавање. Радом Провиђења или просто историјским лукавством Ума, тај хришћански празник постао је двоструки национални празник српског народа – Дан државности, када је српска држава обновљена након вишевековне зиме и поново утемељена у крви и барутном диму Српске револуције, и као Дан уставности, када је новооснована држава, укљештена између две апсолутистичке монархије, одлучила да себе самоутемељи као земљу правде, закона и народне суверености.

Ова дубока напетост између два темељна процеса српске модерне историје – рушилачке народне стихије која руши царства и збацује ланце, и државотворног рада који спутава самовољу власти, а сопствено, мало царство слободе гради и негује из генерације у генерацију, наставила је као судбина да прати српски народ све до нашег времена. И није само ствар у сталној дијалектици између „Карађорђа и Милоша“, величанствене историјске и политичке пироманије и стрпљивог, често калкулантског скупљања снаге и градње државе и институција, између оног „стићи и утећи“ и оног „на страшном месту постојати“, реч је о потпуно савременој политичкој дилеми између парадигме да Срби представљају авангарду политичких процеса у Европи и покретаче точкова историје, и парадигме „малог народа на ветрометини“ који се мучи да очува и спасе оно мало слободе и благостања што је успео да избори за себе. Утолико је и обележавање Сретења увек на клацкалици између неустрашивог устаничког шенлука и сурове реалности Сретењског устава, обореног и поништеног свега две недеље након што је ступио на снагу.

Шта Србима значе Сретење, Српска револуција и Сретењски устав, како се традиција државотворности прожимала са борбом за слободу, шта уопште значи појам „уставности“ и шта модерним Србима значи држава, разговараћемо са историчарем и редовним професором Филозофског факултета у Београду Милошем Ковићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић