Бугарска у јавности и политичком дискурсу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1919‒1929)

„Цвијић напомиње да су и сурови злочини почињени у окупираној Србији имали основа у две главне ᾽особине᾽ Бугара ‒ ᾽суровости᾽ и ᾽вековној покорности᾽ њихових маса. Због тога су ᾽под заповедништвом неколицине вођа могли да изврше и најгнусније колективне злочине᾽. На крају Цвијић наводи и неколико похвалних ᾽особина᾽ Бугара: ᾽здрав, вредан и врло штедљив народ᾽; имају ᾽неоспорне војничке способности᾽, које почивају на ᾽духу дисциплине᾽ урођеном код маса мада је ᾽лично јунаштво᾽ ретка појава; имају ᾽реалне државничке способности᾽, добри су преговарачи и да није њихове мегаломаније, постали би ᾽најбоље дипломате међу Јужним Словенима᾽.

„Готово све што је Цвијић писао о менталитету Бугара нашло је свој оргинални израз у тзв. ᾽теорији о скоројевићким нацијама᾽ Богдана Поповића, познатог историчара књижевности, професора Универзитета и једног од најутицајнијих интелектуалаца своје генерације… Теорија о ᾽скоројевићким нацијама᾽ је, према речима Слободана Јовановића, настала тако што је Поповић своју ᾽теорију о скоројевићима᾽ применио на народе. Као пример ᾽скоројевићких᾽ нација издвојио је Немце и Бугаре, али је ове друге сматрао ᾽типичним представницима᾽, па их је узео као предмет свог теоријског опуса. Оно што је ᾽скоројевићке᾽ нације издвајало од других јесте, у суштини, однос према другима, посебно суседима. Тако обе поменуте нације ᾽стреме хегемонији над суседима᾽; увек су спремне за различите интриге и ᾽отимачине᾽ и због тога су главни извор свих проблема у Европи и на Балкану. Оно што Бугаре издваја јесте што су, за разлику од Немаца, готово непознати међу савезничким народима (са изузетком Француза). Ако се узме да је једна од основних карактеристика ᾽скоројевићких᾽ народа ᾽изненадно уздизање᾽ из положаја који је био ᾽непознат и понизан᾽, онда су Бугари били прави представници овог типа нације. Осим овог, ᾽скоројевићке᾽ нације карактеришу и ᾽велики апетити᾽ (незајажљивост, грамзивост), прецењивање себе и мегаломанија, ᾽ниска моралност᾽ (када је у питању ᾽општа моралност᾽, Поповић је Бугаре стављао на последње место међу европским народима)…

С друге стране, за разлику од Бугара, који су до својих националних успеха дошли ᾽лако и јефтино᾽, Срби су своје успехе платили ᾽скупо᾽ и постигли их ᾽с муком᾽, па зато не спадају у ᾽скоројевиће᾽ међу народима.” (Из монографије „Бугарска у јавности и политичком дискурсу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1919‒1929)”).

Гост овонедељне Ризнице Радио Београда 2 је историчар др Иван Ристић, аутор монографије „Бугарска у јавности и политичком дискурсу Срба, Хрвата и Словенаца (1919‒1929)”, са којим разговарамо о томе каква је била слика Бугара и Бугарске у југословенској, превасходно српској јавности после Првог светског рата, како се формира и који су листови, периодика, јавне личности, књижевници и научници највише учествовали у стварању тадашњег јавног мњења.

Ауторка и водитељка емисије: Душанка Зековић