Излекторисана књига - реткост или правило

Александрa Чабраја, Никола Цветковић и Ана Јањушевић Оливери

У мноштву књига различитих садржаја које стижу до нас често смо збуњени. Правопис и знања из граматике су нас упућивали на тачност у тексту, али неретко добијамо и књиге за које нисмо сасвим сигурни да су прошле кроз лекторске руке.

Зато се и питамо да ли је на нашем тржишту, прича о излекторисаној књизи наша жеље да тако буде, или издавачке куће својим издањима доказују да је нечији ауторски текст пажљиво читан, а потом и дат лектору на стилску дораду и правописну поправку, да би се пре објављивања поново нашао код уредника.

Друго је питање колико лектори „поправљајући” текст смеју да на њему интервенишу па било да је реч о домаћој или преводној књижевности?

О томе ауторка и уредница Мелиха Правдић разговара са преводиоцем Александром Чабрајом, преводиоцем и издавачем Николом Цветковићем и лингвистом, др Аном Јањушевић Оливери.