понедељак, 14. окт 2024, 09:00
Чији је Имануел Кант?
Гост „Гозбе“: Душко Прелевић
Пруски и немачки филозоф Имануел Кант рођен је у данашњем Калињинграду 22. априла 1724. године, па је тако у филозофским круговима цела 2024. година посвећена обележавању тристагодишњице његовог рођења, а самим тим и поновном промишљању његовог значаја за модерну филозофију. Уџбенички гледано, Кант је мислилац који је ставио тачку на вишевековне традиције рационалистичке и емпиристичке филозофије, чиме не само да је ударио темељ каснијој богатој традицији класичног немачког идеализма, већ је у великој мери приморао све филозофске школе и правце мишљења који су настали након његовог времена да се позиционирају у односу на њега. Ипак, иако и данас можемо говорити о „кантовцима“, тешко је отети се утиску да Кантова филозофска критика и даље представља извор инспирације за саме филозофе, али да је у свету науке и просвете изгубила трку са кудикамо упрошћенијим погледима на свет каснијих позитивиста и њихових бројних настављача.
То што је Кант данас предмет врелих дебата у јавности у великој мери можемо захвалити – Русима. И не, није само реч о сада већ легендарној препирци о Канту у Ростову-на-Дону која се пре неких десетак година завршила потезањем оружја и хоспитализацијом једног од учесника. Није ствар ни у томе што је освајањем Источне Пруске у Другом светском рату Кантов родни град и гробно место постало културна баштина Русије. Ствар је у томе што је Кантов специфични коктел просветитељства, теорије природног права и теорије друштвеног уговора, помешан са његовим у великој мери јединственим етичким учењима, био и остао својеврсна идеолошка противтежа европског и глобалног либерализма морализмима различитих колективистичких и традиционалистичких политичких идеја на другим меридијанима.
Колико је Кантова филозофија релевантна данас и ко су модерни кантовци, колико су његова дела утицајна у природним, а колико у друштвеним и хуманистичким наукама, које је место Канта у модерним политичким натезањима између Запада и Истока, а које у модерним теоријским натезањима између острвске и континенталне филозофије, одговараће нам редовни професор Одељења за филозофију Филозофског факултета у Београду Душко Прелевић.
Аутор „Гозбе“: Никола Танасић
Коментари