Златиборизација против џентрификације – естетика архитектуре и идеологија урбанизације

Редак је случај да се у српској јавној употреби појави естетски термин поникао из српског језика, који притом описује потпуно локални естетски феномен, али управо то се догодило са „златиборизацијом“. Овим појмом се именује нарочита, српска врста „дивље урбанизације“ (која је сама по себи самопротивречан појам), а по узору на вишедеценијско претварање планине Златибор из ушушканог планинског викенд-насеља у туристичку метрополу која је по броју ноћења убедљиво најпопуларнија дестинација ван великих градова. Оно што „златиборизацију“ разликује од других, сличних облика туристичке комодификације јесте њена специфично српска естетика, која подразумева да се урбанизација планине спроводи по укусу српског туристе и на основу српских преференција у грађевинарству и урбанизму. Притом треба нагласити да је у питању наглашено негативан појам који подразумева уништавање природне средине, бетонирање зелених површина и претварање природног раја у туристички пакао, али због тог „српског формата“ у коме се спроводи, критике „златиборизације“ лако отклизавају у реторику тзв. „аутошовинизма“, јер се подразумева да је небрига према околини и разобручени инвеститорски капитализам нешто што представља симптом нарочитог „српског“ (или „балканског“) примитивизма, заосталости и техничке неписмености.
Наспрам („руралне“ и „српске“) „златиборизације“, по старим градским језгрима и индустријским зонама сведочимо другом облику урбанистичке реестетизације животног простора, познате под називом „џентрификација“. У питању је глобални феномен, који подразумева да се неки запуштени крај града са својим офуцаним и рустичним „шмеком“ (још један естетски појам) претвара у центар културног живота (захваљујући популарним клубовима и културним центрима које испод жита спонзоришу власници некретнина), да би се затим (након пар инвеститорских пројеката) преко ноћи претворио у луксузно насеље које у целом граду подиже цену непокретности и трошкова живота. Иако су „златиборизација“ и „џентрификација“, заправо, две стране истог новчића необузданог либералкапитализма, једна од њих је у јавном дискурсу презрена и проказана, док о другој говоре скоро искључиво теоретичари – баш као што су јадиковке на рачун центра општине Чајетина неупоредиво чешће од критика на рачун изградње К-дистрикта у зони заштићеног споменика културе изузетног значаја у Београду.
Шта је златиборизација, а шта џентрификација, зашто су неке дивље урбанизације рођене под срећном звездом, а неке не, колико естетика има утицаја на урбанизам, а колико урбанизација на естетику, и колико је наше грађевинарство идеологизовано, разговараћемо са архитектом Милутином Вукоичићем.
Аутор „Гозбе“: Никола Танасић