Косовска вертикала између књижевности и повести

Када се у модерном јавном дискурсу помене реч „Косово“, гласови ненаклоњени српским повесним изборима воле да наглашавају да српски народ данас – и Србија као његова матична држава – „претерује“ у свом ослањању на епске архетипове и недовољно води рачуна о реалполитици и „објективној стварности“. Они неотесанији иду корак даље, па српски народ оптужују за „митоманију“ – опседнутост измаштаним наративима о самом себи који га спречавају да „разумно“, „трезвено“ и, опет, „објективно“ сагледа своје предности и недостатке, па самим тим и води „рационалну политику“.

Када се, међутим, чворишни појам Косова погледа из угла књижевне и епске баштине – утисак је супротан. Косово поље, та метафизичка копча Царства земаљског и Царства Небеског, национална ковачница и морално судилиште, ἀρχή и ἒσχατον српске историје – често делује профанисано, недостојно, па чак и укаљано када се њиме баве политичари и друштвени делатници данашњице. Косово тако постаје заветно место српског хришћанског наслеђа – истовремено овострано и онострано, људско и Божје, „над њим небо, под њим небо“.

Како се обликовао косовски циклус српске народне поезије, како је он утицао на народни препород и српску револуцију, каквог је трага оставио у модерној српској књижевности, и како утиче на нашу националну свест и поглед на свет у садашњости, разговараћемо са професором Филолошког факултета у Београду, стручњаком за српску народну књижевност и аутором књиге Кључ од Косова др Бошком Сувајџићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић