Три животне приче-Игњат Кирхнер, Петар Мариновић, Страхиња Бан Нушић

"Четворица војника је пренело Страхињу Бана у позадину, где му је безуспешно указана лекарска помоћ. У џепу шињела су пронашли писмо на коме је писало: "Драги Аго, не жали за мене. Ја сам био на бранику отаџбине за остварење оних великих наших идеала које смо сви ми тако сложно проповедали 1908. године. Не кажем да ми није жао што сам погинуо, осећао сам штавише да бих могао будућој Србији корисно да послужим, али, таква је судбина. Деда, мама и ти опростите ми. Гиту и Миму поздрави.Твој син Бан. На полеђини коверте је било написано: "Молим онога, који ме нађе мртвог, да ово писмо неизоставно преда адресату".
"Вест о смрти вољеног сина потпуно је сломила Нушића, који дуго после тога није излазио из куће нити писао комедије. Са породицом 20. октобра 1915. одлази преко Приштине и Призрена, до Улциња. Затим се бродомм пребацује у Марсељ. Након Француске, одлази у Швајцарску, па у Италију код ћерке Гите. Нушић своју тугу и бол претаче у роман-Деветстопетнаеста-трагедија једног народа". (Из књиге "Ни корака назад"-Невероватне биографије јунака Првог светског рата; Душан Крстић).

Гост овонедељне Ризнице, Радио Београда 2, је Душан Крстић, аутор књиге "Ни корака назад"-Невероватне биографије јунака Првог светског рата. Пратимо јуначке животне приче, широј јавности мање познате, судбине војника ,"витезова без мане и страха", који се по храбрости и врлинама могу поредити са јунацима из наших епских песама, а то су Игњат Кирхнер (1877-1944), Петар Мариновић (1898-1919) и Страхиња Бан Нушић (1895-1915).

Аутор и водитељ Душанка Зековић.