Рад, отуђење и средства производње у хоризонтално сегрегираном свету

Култни филм „Ледоломац“ корејског редитеља Бонга Џун-Хоа, заснован на француској серији стрипова Le Transperseneige Жака Лоба и Жан-Марка Рошета дао нам је једну неуобичајену слику класних односа у модерном друштву. Традиционална слика из XIX века, приказана на бројним револуционарним карикатурама, приказивала је економију капиталистичких држава као пирамиду друштвених класа на чијем се дну налазе радници. Импликација је била да нижи слојеви држе више слојеве на својим леђима, и да цела пирамида може да се сруши ако сиромашни и потлачени одлуче да неће више да је одржавају.

Карикатура коју слика „Ледоломац“ је другачија, и кудикамо више одговара модерним постиндустријским друштвима. Уместо пирамиде имамо воз који се креће кроз негостољубиву ледену пустињу. Систем класних односа није сегрегиран вертикално, већ хоризонтално – од бедних теретних вагона на крају композиције где сиротиња умире од глади до прве класе уз локомотиву где се живи у неописивом луксузу. Радници не контролишу никаква витална средства производње, нити њихова побуна може аутоматски да сруши цели систем, а од њихових угњетача их одваја физичка раздаљина коју је немогуће прећи, једнако колико је немогуће искочити из воза.

Колико се социјални положај радничке класе променио за век и по, да ли су средства производње отуђена од радничке класе, колико је традиционална марксистичка теорија примењива на новонастали глобални систем производних односа, и постоји ли радничка солидарност између земаља Првог и Трећег света, разговараћемо са филозофом Филипом Шаћировићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић