Хеленистичка филозофија као приручник за преживљавање у новом империјализму

Велики тројац Сократ-Платон-Аристотел с правом се сматра за једно од чворишта из којег нити вуче практично цела историја (западне) филозофије. Али иако њихова дела представљају филозофски „евергрин“ чији су различити елементи били разумљиви и релевантни у практично свакој историјској епохи која је уследила након њихове, друштвене околности у којима су свемир, природу и људску душу промишљали њихови непосредни настављачи – академичари, перипатетичари, епикурејци, стоици и разне друге сократовске школе – кудикамо више резонира са нашим временом. За разлику од слободних грађана хеленских полиса који су своју доколицу, између осталог, попуњавали промишљањем света и трагањем за мудрошћу, хеленистички свет постаје игралиште џиновских краљевина и богова-императора, које природом свог политичког устројства тера све инсулиранијег појединца да своју слободу потражи – у самом себи. Паралеле између ове трансмедитеранске цивилизације и модерног глобалног друштва само су један од разлога због којих се дела великих стоичких филозофа у наше време поново претварају у међународне бестселере.

По чему се филозофија хеленистичке епохе разликује од класичне Атине, шта хеленистичке филозофе чини нарочито актуелним у наше време, колико је данас жив стари спор између стоика и епикурејаца, и зашто стоичка филозофија трендује на инстаграму и тиктоку, разговараћемо са филозофкињом и научном сарадницом Института за филозофију и друштвену теорију Тамаром Плећаш.

Аутор Гозбе: Никола Танасић