Филозофија у култури монолога – има ли истине изван ехо-комора?

Време у ком живимо требало би да буде идеално за цветање филозофије. Сви ауторитети су оборени и доведени у питање, неповерење према институцијама довели су до културе радикалног скептицизма која доводи у питање чак и најочигледније, емпиријски проверљиве истине, сви велики идеолошки и вредносни наративи су релативизовани и оспорени, и чак се и челични закони економије, пре само пар деценија недодирљиви и апсолутни, данас чине разводњеним, поткопаним и обесмишљеним. На свим меридијанима планете људи су у све већој мери суочени са егзистенцијалним претњама и страховима и приморани да радикално промишљају своје животе и своје место под сунцем.

На папиру, ово би требало да буде време филозофа, који су се деценијама припремали за улоге посредника, модератора и тумача између расцепљених, инсулираних и у све већој мери параноичних друштвених и идентитетских група. Испоставља се, међутим, да су филозофи или закаснили на ово глобално поље боја између сукобљених идеја о устројству света, или су на њега дошли потпуно неприпремљени. Уместо да живимо у време опреза, дијалога и стрпљивог трагања за изгубљеним истинама, живимо у време нарцисоидних монолога, тиранске искључивости и галопирајуће дехуманизације Другог, која наизглед глобално друштво доводи на руб повратка у озлоглашено „природно стање“.

Колико данас још увек има простора за културу дијалога, шта је криво за потпуно одсуство стрпљења према алтернативним погледима на свет, шта филозофија може да понуди подељеном и заплашеном свету (и зашто у томе не успева), и у којој мери је сама филозофија интериоризовала подељеност, конфликт, тирански монолог и равнодушност према истини, разговараћемо са филозофом и уметницом Светланом Марјанов.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић