Будућност БРИКС-а у светлу руско-украјинског сукоба

БРИКС је еволуирао од пуког слогана до реалног економског блока. БРИКС није међународна организација, већ платформа за сарадњу и размену, и по томе је слична Г7, групи најразвијенијих земаља. БРИКС је акроним за Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку, почетне чланице блока.

„Од руске инвазије на Украјину, БРИКС је добио нови замах”, упозоравају извори из Савета за спољну безбедност САД-а. И заиста: све више земаља жели да се придружи Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужноафричкој Републици, а од 1. јануара 2024. године нове чланице БРИКС-а су Египат, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Иран. Врата су остала отворена за нове чланице.

Проширени БРИКС чини око 30% глобалне економије и има укупну популацију од око три и по милијарде или 45% светског становништва. Политички и економски утицај блока значајно се повећао откако су САД и њени савезници увели оштре санкције Русији након почетка украјинског сукоба 2022. Чланице БРИКС-а нису се придружиле западној кампањи и наставиле су или појачале трговину са Русијом.

Каква је будућност БРИКС-а? Да ли би БРИКС могао да започне стварање ширег међународног блока земаља Глобалног југа? Више од 40 земаља је изразило интересовање да се придружи БРИКС-у. Све су гласнији и напори да се успостави заједничка валута држава чланица којом би се срушила хегемонија долара. Данас у емисији Речено и прећутано о томе говоре Бојан Билбија, уредник политичке рубрике „Политике”; Слободан Самарџија, некадашњи дописник „Политике” из Москве и адвокат Милан Париводић, бивши министар за економске односе са иностранством.

Аутор и водитељ емисије је Марко Ђурић.