Народна музика Врања

"Врање је град у југоисточној Србији, који се први пут помиње у византијским написима XI века.Центар је Врањског Поморавља, области која је била значајна за етничка кретања у време продирања Турака у моравско-вардарске крајеве. До ослобођења од османске власти Берлинским конгресом ово је била мултиетничка средина-постоје подаци о Србима, Турцима, Власима, Ромима, потом о животу Грка по градским и Албанцима по сеоским срединама, а било и микромиграција из шопске области, Пчиње, Косова и Куманова... Крајем XIX века (тачније од 1878.године) град је доживео велики културни преображај због снажних српских националних идеја и средњовековних утицаја, с којима се истовремено одвијало и одбацивање орјенталних карактеристика као назадних. Од периода између два светска рата приметна су кретања становнишва из села ка градовима, а посебно депопулација старог занатског и трговачког градског слоја у корист новопридошлих високих чиновника, војних лица и трговаца. Други светски рат и дуг период након тога нису донели нови културни (посебно не музички) процват у овај крај. Део Врањског Поморавља јесте и млађе насеље(из XIX века) Владичин Хан, које се налази на северу Врањске котлине,на међи према Лесковачком Поморављу. У саставу ове области су следећа места из којих потичу снимци похрањени у Музиколошком институту САНУ: Бујановац, Врање, Врањска Бања, Владичин Хан,Горњи и Доњи Нерадовац, Дубниц а, Житорађе, Јагњило, Јелашница, Јовац, Калиманце, Мањак, Мртвица, Полом, Стубал, Сурдулица,Трговиште, Џеп. Врањански крај био је предмет опсежних етнолошких истраживања, у којима су представљене карактеристике становништва, привреде и јединствених аспеката народне културе попут обичаја и ношње. Певани фолклор је такође препознат као богат и специфичан-врло важне податке о поетској димензији народних песама овог краја оставио је Момчило Златановић". (Из монографије "Народна музика Врања"; Марија Думнић Вилотијевић)
Гошћа овонедељне Ризнице, Радио Београда 2, је етномузиколог др Марија Думнић Вилотијевић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ у Београду, аутор монографије, а пратећим ЦД-ом, "Народна музика Врања", из едиције-Звучна Ризница-Музиколошки институт САНУ.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.