Оријентализам на српски начин – Колико нам је близак Блиски исток

Гост „Гозбе“: Огњен Лопушина

У својој култној књизи Оријентализам из 1978. године, амерички културолог палестинског порекла Едвард Саид критикује појам „источњаштва“ у традицији европског и западног образовања као врсту колонијалистичког „подруговљења“ и отуђења источних народа и култура у циљу њихове дехуманизације и империјалног потчињавања. Притом поглед на културу Истока као „путену“, „хедонистичку“ и „увек-већ декадентну“ можемо наћи још у Антици, било да је реч о Херодоту који описује како међански лагодни стил живота „слаби“ и „квари“ народе Мале Азије, грчким историчарима који описују Александрово падање под утицај царске раскоши Персије и Вавилона, или римским историчарима који објашњавају негативни утицај Клеопатре на Марка Антонија. Идеја „источног греха“ и „контаминације“ српске културе „турским“ (односно управо „оријенталним“ елементима) широко је распрострањена у јавном дискурсу Србије, и често је повод за аутоколонијални дискурс који српски и друге балканске народе описује као „лење“, „коруптивне“, „неумерене“, „рајетинске“ и „склоне деспотији“.

Колико су оријенталне везе допринеле формирању модерне српске културе, а колико Срби формирању модерне верзије „оријентализма“? У којој мери се може говорити о „оријенталности“ или „левантинству“ Балкана? Да ли оријентални фолк представља страно тело у српској националној баштини? Да ли је Блиски Исток нешто од чега или у шта треба да се еманципујемо? Све су то питања о којима ћемо разговарати са дизајнером, есејистом и филозофом Огњеном Лопушином.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње