Избори и транзиција партијског система

Ове недеље навршава се тачно тридесет три године од првих вишестраначких избора у обновљеном српском парламентаризму. На њима су се појавиле чак четрдесет четири грађанске и партијске листе. Милошевићева Социјалистичка партија освојила је до данас рекордних, стодеведесет четири мандата. Од опозиционих партија у парламент су ушли само Српски покрет обнове и Демократска странка са укупно двадесетак посланика.

Тако је у долазећој турбулентној деценији Милошевићеве владавине, уз минимум демократских принципа, зачет посткомунистички, вишестраначки систем. У аутократском амбијенту, лишен демократске суштине, одржавао се углавном на голој процедури, деловању више партија и организовању избора. После петооктобарских збивања 2000. промењен је амбијент, делимично и природа али недовољно сама суштина партијског система. Следећи битан датум означили су парламентарни избори 2012. када је дошло до новог обрта и прерасподеле политичке моћи. На власт долази Српска напредна странка а велике странке деведесетих и двехиљадитих постепено губе дах, бледе или нестају са партијске сцене.

Управо одржани парламентарни избори чији се резултати још збрајају потврђују да домаћи партијски систем пролази кроз својеврсну транзицију. Куда она води, какве тенденције има и у каквој је корелацији са друштвеним кретањима за Речено и прећутано говоре професори Владимир Вулетић са Филозофског Факултета и Душан Вучићевић са Факултета политичких наука.

Аутор емисије је Радован Пантовић.