Паидеја, просвета, обука – промене на концепту образовања од антике до савремености

„Шта ће ми то у животу?“ представља фразу са којом се сваки школски наставник или професор сусретне пре или касније. У друштву опседнутом квантитативним прогресом, у коме су економски графикони постали сурогат за друштвено благостање, лични успех и напредак почео је такође да се квантификује у фунтама стерлинга и тонама депласмана. Колатерална штета овакве „трке за индивидуалним успехом” јесте – просвета, из генерације у генерацију све мање способна да се избори за разумевање и стрпљење за своје заслужено место унутар властите заједнице.

Од хеленских јавних школа, преко средњoвековних универзитета, па све до модерног просветитељства, образовање није схватано као део економије, која је имала своје властите институције за тренинг, обуку и специјализацију радне снаге унутар еснафа, гилди и мануфактура. Образовање је схватано као темељ духовног опстанка друштва, начин да се његова вера, убеђења и поглед на свет пренесу са једног покољења на друго, а у ситуацијама кризе и као инструмент духовне револуције или националног препорода. Али како је економија постајала комплекснија и ближе увезана са науком, тако су и просветне институције почеле да се интегришу са индустријом, технологијом и неизбежном пратећом бирократијом.

Економски резултати овог потчињавања просвете бруто националном дохотку – тамо где су били изведени без спољашњих ометања – дали су веома импресивне резултате на плану материјалног напретка и гомилања богатства, ако и нису толико блистали на плану духовног развоја и културног процветања. Али у друштвима која нису имала услове за економију слободну од спољних утицаја, испоставило се веома брзо да нема места ни за класично схваћену просвету. И док је економска и индустријска компонента образовања стављена у функцију сервисирања корпоративне олигархије, традиционално образовање и словесност проказани су као „метежници”, „бунџије” и „клипови у точковима прогреса”, нешто што стоји на путу „(нормалног) живота” и благостања.

Која је била улога педагогије и васпитања у прединдустријским друштвима, шта се променило у глобалном систему образовања, шта у нашим школама функционише а шта не и зашто – разговараћемо са филозофом и књижевником Филипом Грбићем.

Аутор Гозбе: Никола Танасић