„О друму без дна" и „Преображење"

У Галерији ШТАБ, од вечерас је пред публиком самостална изложбе слика и цртежа уметнице Теодоре Ракиџић под називом „О друму без дна". Екстеријер, сенка, фасада неки су од кључних елемената који окупирају пажњу уметнице Теодоре Ракиџић. Ауторка је окренута стварању крупних планова и материјализацији представљених површина употребом различитих нијанси и текстура на истом платну. Вешто остварује динамику рада конфронтирајући разне површине које у потпуности прекривају платно, а тактилност постаје један од водећих карактеристика када је у питању рад ове уметнице.

Иако су Цуца Сокић и Недељко Гвозденовић представљали често ентеријере као места интимног, поред условног визуелног утиска и поетике која се може ослонити на њихове радове, кроз блискост уметничког препознавања, уметница успева да лирику интимног пренесе у јавни простор. Тиме је изградила ауру којом тај спољашњи простор емитује лично, тајновито и скривено, попут унутрашњег простора", поручује Мира Вујовић, историчар уметности.

Теодора Ракиџић је рођена 1995. године у Београду. Основне академске студије завршава 2019, а мастер академске студије 2020. године на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Бранка Раковића. Докторске уметничке студије похађа од 2020. године на истом факултету. Од 2021. запослена је на Факултету ликовних уметности у Београду, у звању истраживача-приправника.

Теодора Ракиџић ће бити гошћа Златног пресека.

У другом делу емисије најавићемо изложбу уметника Саше Марјановића „Преображај" која ће бити отворена у суботу 30. септембра у Модерној галерији Ваљево. У оквиру изложбе представљени су радови настали у периоду од 2007. до 2023. године који се могу груписати у четири тематске целине: циклус посвећен приказима архитектуре; тродимензионални објекти – галерија портрета у корелацији са античким митом о Горгони; дела заснована на наративима народних приповетки и представама о детињству. Сваку од наведених целина одликује истраживање садржаја појма преображај. Заједнички именитељ изложеним радовима је артикулација процеса промене, било да је он изазван сплетом догађаја или је последица протока времена. Реферирајући на митове и народне бајке уметник испитује односе формалних елемената слике и могућих конотација и денотација.

У тексту каталога изложбе књижевник Војислав Карановић нас позива да: „Посматрајући ликовне радове Саше Марјановића, и размишљајући о његовој уметничкој авантури, можемо се упитати коју то причу он жели да исприча. Да ли његова дела упућују позив на унутрашњи преображај, и на какав нас преображај зову?".

Саша Марјановић рођен је 1976. године у Мајданпеку. Магистрирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2009. године. На истом факултету је дипломирао 2004. године на одсеку за сликарство у класи професора Гордана Николића. Излагао је на преко двадесет самосталних и преко четрдесет групних изложби. Добитник је више награда за цртеж, акварел и минијатуру.

Саша Марјановић је гост Златног пресека.

Емисију води Тања Живковић