Толкин као ванвремени класик – педесет година без Професора

Другог септембра ове године навршило се тачно 50 година како је умро Џон Роналд Руел Толкин, књижевник, песник, лингвиста и – много више од тога. Широј јавности је постао познат 1937. године по дечјој књизи „Хобит”, која је већ тада представљала прозор у раскошан митолошки систем који је самостално изградио наслањајући се делимично на (често заборављене) германске, келтске и нордијске митове, а делимично на раскошну измишљену лингвистику и историју језика̄ које је сам конструисао за своја митска бића и културе. Резултат је била једна барокна митологија која се може поредити са читавим етнографским заоставштинама, а која Толкина ставља у ред са великим митотворцима као што су Хомер, Хесиод, Данте, Гете или Вагнер, чија су дела темељно мењала метафизички поглед на свет читавих култура након њих.

Толкин је своје књижевно прегалаштво управо схватао као митопеју, и изградња свог измаштаног света до ситних детаља (практично кроз читаве еоне) за њега је била важнија од објављивања конкретних дела, чија се већина у јавности појавила тек након његове смрти. Ти детаљи, међутим, толико су заокупљали машту читалаца и до те мере инспирисали друге уметнике, да је Толкиново дело трансформисало модерну књижевност као такву, а „Хобита” и „Господара прстенова” увело међу најтиражније књиге у историји човечанства. Данас се без претеривања може рећи да је скромни професор енглеског из Оксфорда имао више утицаја на културу нашег времена од било ког другог двадесетовековног књижевника.

У чему је тајна ванвремености Толкинових дела, зашто нам данас заокупљују пажњу чак и више него у време када су настала, шта је оно што његове митове и легенде чини класицима светске књижевне баштине, и које потребе човечанства његова дела хране, разговараћемо са толкинистом Марком Васићем.

Аутор Гозбе је Никола Танасић.