О изложби „Мића Поповић – Сликарство перманентне побуне" и монографији „Банкарска архитектура – Зграде новчаних завода у Београду 1918-1941"

Весна Kруљац, Јелена Миловановић Межински и Марко Стојановић

У препуној Галерији Српске академије наука и уметности, синоћ је отворена изложба „Мића Поповић – Сликарство перманентне побуне" поводом стогодишњице рођења нашег великог уметника и академика. Радове из свих фаза његовог сликарског опуса указују да је Поповићево сликарство било истраживачки отворено за нове формалне подстицаје и истовремено везано за уметничку традицију, а перманентно критички настројено према доминантним естетичким нормама и политичкој идеологији Титове Југославије.
Ретроспективна изложба обухвата парадигматична дела из свих развојних фаза Поповићевог сликарског опуса, која су настајала у периоду од 1946. до 1990. године.
У оквиру тематски конципиране изложбе, приказани су: аутопортрети, портрети, фигуралне композиције, мртве природе и пејзажи. Одабрана дела потврђују да је Поповићев опус имао један постојани центар, а то је – истина, пре свега о обичном човеку и његовој судбини у конкретном историјском времену и средини.
Ауторка изложбе је др Весна Kруљац, а стручни сарадник је Јелена Миловановић Межински, које су гошће Златног пресека.

Други део емисије посвећујемо монографији историчара уметности Марка Стојановића ,,Банкарска архитектура – Зграде новчаних завода у Београду 1918-1941", која је недавно свечано представљена у холу Народне банке Србије. Том приликом је и отворена пратећа изложба ,,Архитектура банака и штедионица у Београду 1918-1941" , а премијерно је приказан и документарни филма ,,Београд прича – Банкарска архитектура Београда 1918-1941" аутора Зорана Љ Николића.
У главном корпусу монографије детаљно се анализирају објекти 20-ак новчаних завода, које је аутор поделио у три категорије – државне, приватне/иностране и мање новчане заводе. „Ова студија представља вредан искорак у поље свеобухватне анализе зграда новчаних завода, који су до сада истраживани и публиковани искључиво као ретки монографски прикази појединачних објеката или анализирани у оквиру радова који се баве делима одређених архитеката или партикуларним појавама у српској архитектури. Самим тим, ово научно истраживање баца ново светло на феномен банкарске архитектуре и на њену улогу у формирању пословног-финансијског духа међуратног Београда", наводи се у рецензији др Милана Просена.
Гост Злетног пресека је Марко Стојановић.

Емисију припрема и води Тања Живковић.