Нуклеарна енергија - (не)извесна будућност?

Испод наших ногу, атоми уранијума у Земљиној кори чувају невероватно концентрисану енергију. Наука је откључала ову енергију -нуклеарну енергију- средином 20. века, прво за бомбе, а затим за напајање подморница, а Сједињене Државе су предводиле напоре да се произведе електрична енергија из овог новог извора. У другој половини 20.века дошло је до основаног страха у јавности узрокованог инцидентима у одређеним нуклеаркама и јаком кампањом зелених активиста.

Током 21.века, са растуц́ом свешц́у јавности о неминовности климатских промена и критичној улози коју емисије угљен-диоксида и метана играју у изазивању загревања Земљине атмосфере, дошло је до поновног избијања дебате о нуклеарној енергији. Заговорници нуклеарне енергије указују на поуздану енергију високе густине без емисија штетних по атмосферу, заједно са генерацијом младих физичара и инжењера који раде на стварању нове генерације нуклеарне технологије која ц́е заменити фосилна горива. С друге стране, скептици указују на нуклеарне несрец́е као што су смрт научника из Лос Аламоса Луиса Слотина, пожар Виндскејл у Британији, инцидент на острву Три Миље и далеко најпознатије и најскорије катастрофе у Чернобиљу и Фукушими, у комбинацији са ескалирајуц́им актима глобалног тероризма.

Док фосилна горива кувају планету, свет је коначно приморан да се суочи са одлуком - да ли или не пригрлити нуклеарну енергију као, како многи научници тврде, најчистијем, најсигурнијем и најбржем извору енергије човечанства ? О овој сложеној теми за емисију Речено и прећутано говоре Стојан Стојановић, инжењер машинства и енергетских постројења и Слободан Бубњевић, физичар, новинар и писац, аутор недавно изашле књиге ,,Алхемија бомбе''.

Аутор и водитељ Марко Ђурић.