Шарл Кеклен

„Његово отмено и лепо лице, окружено лелујавом брадом која свакоме упада у очи, окруњено косом која наликује небеским облацима – има све одлике мудраца.

Oви спољашњи знаци виде се и изнутра. Мудар човек, дубоко хуман, страствен, искрен, жесток у љубави према слободи и независности, али истовремено склон дисциплини и прецизности. Радознао за све врсте изражавања креативног, чак и оне најудаљеније од његових склоности и укуса. Поштује мишљење и концепте својих савременика, који, чак и када према њему гаје резерве, увек сматрају да је интересантан, спреман за расправу, љубазан и искрен.”

Овим речима је 1940. године композитор Анри Соге описао свог колегу Шарла Кеклена (1867‒1950). Соге је био један од многих великана француске музике 20. века који су Кеклена изузетно поштовали. Исто мишљење имали су и Форе, Дебиси, Равел, Сати, Дипарк. Па ипак, Кеклен је за живота био скрајнут јер шира публика није могла да допре до префињеног ауторског рукописа овог композитора. За популарност је био потребан крај прошлог века, време постмодерне и склоност ка уму отвореном за најразличитије стилове и технике.

У данашњој емисији тражимо одговор на питање шта је све утицало да Кеклен у свом времену буде на маргини, а у 21. веку постане једна од најинтригантнијих музичких личности.

Аутор емисије је Ивана Комадина.