Ј. С. Бах у XXI веку

Уредница Горица Пилиповић, у данашњој емисији Време музике, преноси део есеја Ј.С.Бах у XXI веку: како је капела постала остава америчког публицисте Харолда Фрома. Музички део емисије испуниће одломци Баховог Божићног ораторијума и одговарајућих кантата.

„Бах се понекад назива оцем западно-европске музике и то не у смислу да пре њега ништа није постојало, нити да је он попут богиње Атине сасвим формиран искочио из Зевсове главе, већ да је музика после њега била под његовим снажним утицајем и да је обликована према његовим узорима. Ти утицаји су заиста били радикални и далекосежни – било да се налазе у финалу Моцартове симфоније Јупитер, било у Бетовеновој тзв. Великој фуги, у Менделсоновим оргуљским композицијама, у Бразилским бахијанама Виља-Лобоса те у Пасији по Марку Освалда Голијова. Ко би се други на сличан начин могао прогласити оцем западњачке музике? Бах је неизоставни хемијски елемент њеног крвотока. Али, ако је тако значајан зашто није постао и део популарног предања? Имамо толико филмова о Моцарту или Бетовену, толико њихових биографија намењених широј публици, а ништа слично и о Баху", тврди Харолд Фром.