Богумили у средњовековној Србији

Богумили у средњовековној Србији су били словенски хришћани који нису признавали власт ни византијске, ни римске цркве. Учење богумила проширило се Рашком из Македоније, крајем 10. века, која је била њихово средиште. Називани су и бабунима (по планини Бабуни у Македонији). Православна црква и немањићка држава их је прогласила за јеретике, најстрожије их кажњавајући и прогањала их је са територије тадашње Србије. Стефан Немања је 1186. године у Расу, код Петрове цркве, сазвао велики црквено-државни сабор против богумила. На том сабору су, поред црквених великодостојника, биле присутне и све важније велможе у Рашкој. Присуство племства значило је да су богумили престали да буду не само проблем цркве, која се са њиховим учењем више није могла да носи, већ и велики државни проблем. Богумили одбијају да плаћају порез, а имали су упориште и међу неким великашима. За коначни обрачун са богумилима Немањи снагу дају и догађаји који су се збили коју годину раније, а то је борба папе Иноћентија  III--катарски крсташки рат, у циљу прогањања западноевропских богумила. Прогони богумила у Рашкој су били беспоштедни: "Свети господин наш... истреби успомену злославних јеретика по отачаству своме,и засади свако доброверје, те су сви славили Свету Тројицу: Оца и Сина и Светог Духа" (Доментијан-Житије светог Симеона) Једно од упоришта богумила био је и Соко Град, утврђен на стени, у кањону реке Моравице. Немања је након опсаде заузео град који је том приликом претрпео прилична разарања. Део преживелих богумила одлази преко Дрине, у Босну, где налази уточиште код бана Kулина. Упркос прогонима од стране католичке и православне цркве,покрет у Босни опстаје. У Србији Немањића борба против богумила се наставља и у време првог српског архиепископа Саве (Жичка беседа о правој вери-1221), у време Стефана Драгутина,као и у доба цара Душана (Душанов законик из 1349. године прописује строге казне против јеретика). Борба против јереси је забележена и у доба Стефана Лазаревића (1347-1427).

О богумилима у средњовековној Србији, њиховом учењу, како и на којим просторима настаје и даље се шири,борби Немањића против ове јереси, прогон у Босну, богумили у западноевропском контексту (катари) и рат католичке цркве против њих, нека су од питања на које ћемо добити одговор од нашег данашњег госта у емисији Ризница, Радио Београда 2, проф. др Борисa Стојковског, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Одсек за историју.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.