Читај ми!

Платон и дистопијска фантастика – ко нам је ископао нашу Пећину

Гост емисије: Душко Прелевић

Међу филозофима је популарна крилатица да је „историје филозофије исписана на маргинама Платонове Државе“. Али док је утицај славног Атињанина на историју филозофских идеја добро познат и истражен, често се запоставља његов утицај на историју европске културе и уметности, како кроз хришћанско наслеђе, тако и кроз модерну секуларну уметност. А ових утицаја је много – од средњевековних епопеја и легенди (попут епова о Роланду, Зигфриду, или краљу Артуру), преко ренесансне уметности (Дантеова Божанствена комедија, Рафаелова Атинска школа, Ботичелијево Рађање Венере), до модерне класичне уметности (Милтонов Изгубљени рај, Моцартова Чаробна фрула, Волтеров Кандид). Централни мотив најчитанијих књига нашег времена – Толкиновог Господара прстенова – такође се може пронаћи у Платоновој Држави као мит о Гиговом прстену.

Посебно је занимљив усаремтицај Платонових идеја и мотива на савремени жанр дистопијске фантастике. Иако у делима из овог жанра има доста етичких и психолошких мотива који се могу пронаћи код атинског филозофа, нарочито плени пажњу свеприсутност мотива Платоновог чувеног Мита о Пећини у модерним приказима нехуманих и репресивних политичких система и њихових инструмената манипулације људима. Мотив Пећине, сенки на зиду, бекства из мрака и повратка у таму можемо пронаћи на све стране – у књижевним делима, филмовима, музици, видео-играма.

Колико је Платонова филозофија присутна у модерној фантастици, зашто су Платонове алегорије актуелне две и по хиљаде година од свог настанка, и зашто нас савремена фасцинација дистопијом тако често „враћа у Платонову Пећину“, разговараћемо са професором Филозофског факултета у Београду Душком Прелевићем.

Аутор емисије: Никола Танасић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом