Да ли андроиди сликају електричне овце?

Када је пре десетак година почело озбиљно да се говори о технологији вештачке интелигенције (AI) била је популарна шала да ће једина перспективна занимања будућности бити уметност, поезија и филозофија, јер је то једино што машине неће бити у стању да раде боље од људских бића. Стога је многе изненадило када су током 2022. године прве примене вештачке интелигенције које су ушле у глобалну и масовну употребу биле везане управо за производњу „уметничких дела“, како ликовних (платформе Midjourney, DALL-E 2, Canva итд.), музичких (Amper, AIVA, Soundful и др.), видео (Picory, Synthesia, Deepbrain AI итд.), односно књижевних и текстуалних радова („чатботови“ попут ChatGPT, Bing Chat, YouChat и сл.). Ове алатке су преко ноћи не само стекле огромну популарност, него су и направиле прави русвај на тржишту рада, обезбедивши неупоредиво јефтиније алтернативе раду правих уметника. Између осталог и зато што бесплатно и без дозволе користе тај рад како би наизглед „самостално“ производиле своја „насумична“ дела.

„Гозба“ ће се наредних месеци често враћати вештачкој интелигенцији, која представља једну од најактуелнијих филозофских тема данашњице. У оквиру прве емисије из овог тематског серијала посветићемо се појму тзв. „Еј-ај арта“ (AI art) у ликовним уметностима, као и класичним питањима естетике и филозофије уметности која ова технологија отвара. У распону између Платона и Хајдегера, Шелинга и Валтера Бенјамина, поново се актуализују питања уметничке мимезе, извора уметничког дела, ауторског генија, односно смисла уметничког дела у веку његове неограничене технолошке репродукције.

Да ли је „Еј-ај арт“ уметност, да ли су „текстуални промптери“ уметници, како нас вештачка интелигенција тера да преиспитамо појамове стваралаштва и ауторства, и да ли нова технологија доноси „технику народу“ или „еј-ај апокалипсу“ питаћемо Срђана Шаровића, мултидисциплинарног уметника и теоретичара уметности.

Аутор емисије: Никола Танасић