Читај ми!

Заборављени великан: Радослав Грујић (1878-1955)

Гост презвитер др Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве

 

Радослав Грујић (Земун,1878-Хвар, 1955) великан српске културе, православни теолог, историчар, археолог, универзитетски професор, академик, човек који је стварао културно-научне институције које трају до дана данашњег. Посмртни остаци Радослава Грујића и његове супруге Милице, 1992. године, на предлог управе Музеја Српске православне цркве, пренети су у манастир Гргетег на Фрушкој Гори. Гимназију је завршио у Земуну, тада Аустругарској монархији, а потом похађа Богословију у Сремским Карловцима. Студирао је права у Бечу, а филозофију у Загребу. Током студија радио је као помоћник пароха у Земуну, а као професор-катихета у гимназији у Бјеловару. У Загребу је одбранио докторску дисертацију. После Великог рата кратко ради као професор у Београду, а затим прелази у Скопље, и тај период сматра се његовим најплоднијим делом научног живота. Ради на оснивању Филозофског факултета у Скопљу, где је предавао националну историју и био декан у једном периоду, покренуо и уређивао Гласник Скопског научног друштва, основао је Музеј Јужне Србије и створио његово гласило. Бави се археолошким радом, а 1927. у рушевинама манастира Светих Архангела, код Призрена, проналази земне остатке цара Душана, који се сада налазе у цркви Светог Марка у Београду. Враћа се у Београд и ради од 1937. године на Богословском факултету као професор историје Српске Цркве, а пред рат постаје и декан овог факултета. Објавио је преко 270 научних радова. Оснива Музеј Српске православне цркве и бива њен први управник. Током Другог светског рата, 1942. године, користећи се личним познанством са мајором Јоханом фон Рајсвицом, од усташа спашава и преноси мошти са Фрушке Горе, у Београд, светитеља: кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића. После Другог светског рата Радослав Грујић је најзаслужнији за евидентирање и враћање, оног што се могло, у 40 вагона пренетих у Загреб, у току Другог светског рата, црквено-уметничких предмета, књига и другог културно-историјског блага у Србију. Радио је до последњег дана, неуморно, основао у Београду археолошки и историјски институт. Умро је на Хвару, током лечења. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, где је почивао до 1992. године. Једна улица на Врачару, од 2004. носи његово име, а има и бисту у Земуну.

Гост овонедељне Ризнице је презвитер др Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве који је о првом управнику овог Музеја, великану српске културе, одбранио докторску дисертацију на Филозофском факултету у Београду: Радослав Грујић и његов допринос очувању културног наслеђа српског народа.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

 

 

Ризница Ризница

Autor:
Душанка Зековић

Емисија се бави културном баштином (антропологија, етнологија, етномузикологија, историја уметности, музеологија, археологија, језик, књижевност, митологија, конзервација, рестаурација...). [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње