недеља, 16. апр 2023, 14:00
Заборављени великан: Радослав Грујић (1878-1955)
Гост презвитер др Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве
Радослав Грујић (Земун,1878-Хвар, 1955) великан српске културе, православни теолог, историчар, археолог, универзитетски професор, академик, човек који је стварао културно-научне институције које трају до дана данашњег. Посмртни остаци Радослава Грујића и његове супруге Милице, 1992. године, на предлог управе Музеја Српске православне цркве, пренети су у манастир Гргетег на Фрушкој Гори. Гимназију је завршио у Земуну, тада Аустругарској монархији, а потом похађа Богословију у Сремским Карловцима. Студирао је права у Бечу, а филозофију у Загребу. Током студија радио је као помоћник пароха у Земуну, а као професор-катихета у гимназији у Бјеловару. У Загребу је одбранио докторску дисертацију. После Великог рата кратко ради као професор у Београду, а затим прелази у Скопље, и тај период сматра се његовим најплоднијим делом научног живота. Ради на оснивању Филозофског факултета у Скопљу, где је предавао националну историју и био декан у једном периоду, покренуо и уређивао Гласник Скопског научног друштва, основао је Музеј Јужне Србије и створио његово гласило. Бави се археолошким радом, а 1927. у рушевинама манастира Светих Архангела, код Призрена, проналази земне остатке цара Душана, који се сада налазе у цркви Светог Марка у Београду. Враћа се у Београд и ради од 1937. године на Богословском факултету као професор историје Српске Цркве, а пред рат постаје и декан овог факултета. Објавио је преко 270 научних радова. Оснива Музеј Српске православне цркве и бива њен први управник. Током Другог светског рата, 1942. године, користећи се личним познанством са мајором Јоханом фон Рајсвицом, од усташа спашава и преноси мошти са Фрушке Горе, у Београд, светитеља: кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића. После Другог светског рата Радослав Грујић је најзаслужнији за евидентирање и враћање, оног што се могло, у 40 вагона пренетих у Загреб, у току Другог светског рата, црквено-уметничких предмета, књига и другог културно-историјског блага у Србију. Радио је до последњег дана, неуморно, основао у Београду археолошки и историјски институт. Умро је на Хвару, током лечења. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, где је почивао до 1992. године. Једна улица на Врачару, од 2004. носи његово име, а има и бисту у Земуну.
Гост овонедељне Ризнице је презвитер др Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве који је о првом управнику овог Музеја, великану српске културе, одбранио докторску дисертацију на Филозофском факултету у Београду: Радослав Грујић и његов допринос очувању културног наслеђа српског народа.
Аутор и водитељ Душанка Зековић.
Коментари