Црна Гора после Мила

Мило Ђукановић, одлазећи председник Црне Горе закорачио је у високу политику као Милошевићев пулен, упућени тврде и љубимац. На плими Милошевићеве антибирократске револуције крајем 1988. године старо комунистичко руководство Црне Горе заменило је ново, младо и такође комунистичко. У новом владајућем тријумвирату био је и Ђукановић.

Југославија се почетком деведесетих распадала ипак стварано је и ново српско црногорско савезништво. Млади Мило говорио је како је поносан на српско порекло, црногорску државност и славну историју српског народа. У процесу распада Југославије сазрео је његов политички прагматизам али појавио се и црногорски национализам. На крају, закључио је 97. да је Милошевић "превазиђени политичар" а његова реторика потекла је узводно, контра српско црногорског савезништва. Kасније и контра Србије.

У турбулентним годинама на прагу новог века Ђукановић је продубио отклон од Србије. Милошевић је у међувремену "пао". Досови политичари показали су се недораслим а Мило је на сумњивом референдуму 2006. вешто легитимисао политику одвајања и прогласио независност Црне Горе. Следило је потом признање независности Kосова а врхунац политичке моћи дотакао је 2017. увођењем Црне Горе у НАТО. Упркос или захваљујћи томе отворио је затим двогодишњу серију погрешних потеза који су инспирисали литије, јачање отпора, хомогенизацију опозиције. То је био увод у двогодишњи период губитака на парламентарним, низу локалних и сада председничким изборима.

Да ли је тиме затворен круг и завршена једна епоха? Kаква ће Црна Гора бити након пада човека који је оставља идентитетски подељену, са ендемском корупцијом, развијеним криминалом, за Речено и прећутано говоре историчар, дипломата и академик Славенко Терзић и Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, филозоф и политички аналитичар.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.