Статус научница у Србији

Александра Колаковић, Жељка Бутуровић, Јелена Тодоровић и Алена Ступар


Генерална скупштина Уједињених нација Дан жена и девојака у науци озваничила је као део Агенде за одрживи развој у 21. веку. Ипак, званични подаци говоре следеће:
‒ од 866 добитника Нобелове награде, само су 53 жене добиле то признање;
‒ у зависности од периода, свега 9‒13 одсто жена је у САНУ, што је приближно проценту жена у британској и француској академији;
‒ код нас константно расте број девојака на студијама (у просеку више од 50 одсто), па су студенткиње већ 1989. године чиниле 60 одсто дипломаца на природним наукама, али и даље је знатно мање научница него научника на наставним или руководећим местима у науци.
Једном речи, чињеница је да у светским размерама има мало жена у науци и да се, без обзира на пораст образованих, оне тешко позиционирају у научним установама и тешко стижу до признања и водећих научних положаја.
Како у нашим условима променити ову слику централно је питање у данашњој емисији.
Гошће су:

др Александра Колаковић, виша научна сарадница Института за политичке студије у Београду,

др Жељка Бутуровић, научна сарадница Института друштвених наука у Београду,

др Јелена Тодоровић, виша научна сарадница Института за политичке студије у Београду,

др Алена Ступар, научна сарадница Института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

Ауторка и уредница емисије: Љубица Крминац

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње