Прве композиције Ђоакина Росинија

Овај изузетни стваралац имао је и несвакидашње музичко образовање. Почео је да учи код сопственог оца, градског трубача у Пезару, и док је он одсуствовао и као професор хорне на Болоњској академији, мали Ђоакино је узимао часове код извесног Ђузепа Принетија који се издржавао подучавањем чембала и дестиловањем алкохола. Кад су се Росинијеви преселили у Луго, близу Равене, дечакови учитељи музике постали су свештеници Ђовани Сасоли и посебно Ђузепе Малерби у чијој је палати постојала велика библиотека књига и партитура. Млади Росини је ту проводио дане учећи углавном на делима Хајдна и Моцарта. Отприлике у то време и његова мајка Ана, као солидна певачица, секонда дона - која је била принуђена да започне сценску каријеру како би издржавала породицу у тренутку кад су њеног мужа ухапсиле аустријске власти због његових републиканских уверења - дакле око 1802. Ана Росини почела је да води са собом свог сина на турнеје. То је било музичко образовање пар екселанс. До тренутка кад је, необично рано - у 14. години примљен на Болоњску академију, Росини је већ имао оперску сцену у крви. Али две године пре тога, једне вечери у Градском позоришту у Имоли, поделио је сцену с мајком на концерту на којем ће „грађанка Ана Росини певати арије, дует под пуним костимима са сопственим сином, и кантату коју је компоновао грађанин Ђоакино Росини, такође костимирану и у буфо стилу". И управо је током тог лета 1804. 12-годишњи композитор написао циклус од шест соната а кватро за две виолине, виолончело и контрабас о којима говоримо данас.