Револуција и цвет

Традиционална и најстарија изложба која се одвија у ширем географском од саме Србије од 1928. године - 85. Јесења изложба Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) под називом ФЛАМИНГОВ ЦВЕТ ИЛИ АНТУРИЈУМ представљена је у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић" на Малом Kалемегдану број 1 у Београду.

Овогодишњу поставку је конципирао и курирао кустоски тим који чине Нина Михаљинац, Петар Цигић и Милан Ђорђевић, са учешћем великог броја уметника.

„Инспирисана историјом личности Цвијете Зузорић и зграде павиљона на Kалемегдану који носи њено име, 85. Јесења изложба посвећена је борби за праведно друштво, уметност и просторе за стваралаштво и заједнички рад. Иако је Удружење изузетно активно, изложба се одржава у грађевински оронулом здању културе - што и јесте један од повода за конципирање ове изложбе. Да бисмо се као друштво активирали у правцу решавања и остваривања својих права, права потлачених и маргинализованих друштвених група, права на уметност, просторе за стваралаштво и одбранили животну средину, потребна нам је велика и несебична страст, покретачка, животна, стваралачка енергија - какву је Цвијета имала," написали су кустоси изложбе.

Саговорница на ову тему биће Нина Михаљинац, која је са Петром Цигићем и Миланом Ђорђевићем сарађивала на бројним уметничким и научноистраживачким пројектима у пољу културе у Србији и иностранству. Нина Михаљинац је руководилац УНЕСЦО Kатедре за културну политику и менаџмент на Универзитету уметности у Београду и доцент на Факултету драмских уметности у Београду - Kатедра за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе.

Сарадња одликује и другу тему којој ћемо се посветити: Јоана Кнежевић, интернационална глумица, редитељка и перформерка која сарађује са редитељима, визуелним и интердисциплинарним уметницима широм света, почевши од 20. октобра до 4. децембра свако вече у 21.45 изводи перформативни гест у јавном простору испред Палате Албаније. У питању је рад Антониа Гргића „Хоће ли и даље остати у далекој будућности" у оквиру 59. Октобарског салона, који отелотворује и свако вече на другачији начин интерпретира Јоана Кнежевић.

Комплексне односе које Гргић исцртава унапред: Зенитизам (назив рада је цитат из текста у часопису Зенит због ког је и забрањен 1926. године), „изградња дематеријализоване архитектуре (такође зенитистички појам)" - сенка металне конструкција која је подржавала петокраку звезду која је стајала на врху Палате Албаније после Другог светског рата, која је исцртана на тротоару испред Палате Албаније, свакодневно извођење Јоаниних тумачења појма револуције у 21.45 (у време када је испаљен плотун са крстарице Аурора који је означио почетак Октобарске револуције), као и свакодневна фотографска документација Јоаниних перформативних гестова која се таложи у Легату Војислава М. Јовановића Марамба (Бирчанинова 24) током трајања 59. Октобарског салона.

О свему овоме говориће Јоана Кнежевић.

Емисију уређује и води Мирјана Боба Стојадиновић.
Насловну слику потписује Material Core icons by Google