Леош Јаначек: Синфонијета

Истакнути представник чешке музике крајем 19. и почетком 20. века и један од најаутентичнијих европских аутора који су икада стварали ‒ етномузиколог, теоретичар и педагог Леош Јаначек (1854‒1928) развио је своју идеју за компоновање фанфара поручених за отварање националног фестивала гимнастичара у Прагу, до петоставачне Синфонијете 1926. године. Посветио га је „оружаним снагама Чехословачке" желећи да изрази „савременог слободног човека, његову духовну лепоту и радост, његову чврстину, снагу и одлучност да се бори за слободу". Композиција је имала и поднаслов - Војна синфонијета или Соколски фестивал, што је касније одбацио. Сваки став ове композиције, премијерно изведене 1926. у Прагу под диригентским вођством Вацлава Талиха, оркестриран је за различиту неконвенционалну групу инструмената, што је само део Јаначековог индивидуалног уметничког језика. Допуњују га неочекивани избори хармонија и одважне линије његових мелодија. Обично се истиче да је његова музика јединствена, помало ексцентрична и да напросто пршти од инвентивности, боја и оштрих контраста.

Синфонијета има пет ставова чији су наслови следећи: Фанфаре, Замак у Брну, Краљичин манастир у Брну, Улица која води ка замку и Градска кућа у Брну. Сликајћуи различите сцене и локације повезане са овим градом, након проглашења независности 1918. Јаначек је написао: „Видео сам како град пролази кроз чудесне промене. Ја томе припадам. А јека победничких труба, свети мир Краљичиног манастира, сенке у ноћи, дах зелених брда и слика растуће славе града, мог Брна, из свега тога родила се моја Синфонијета."

Ово најзначајније оркестарско дело чувеног чешког композитора слушаћете данас на снимку који је остварио оркестар Бечке филхармоније под диригентским вођством сер Чарлса Макераса.

Емисију уређује и води Маја Чоловић Васић.