Мундијал ‒ више од игре

Катар, који је до откривања нафтних и гасних поља, пре пола века, био земља бедуина, рибара и бисера ‒ данас је земља фудбала. Са растом богатства, растао је и фудбал до најпопуларнијег спорта младе, мале и, несразмерно величини, упадљиво поносне и утицајне нације.

Организовање двадесет другог Светског првенства у фудбалу израз је и отелотворење националног духа и амбиције. Када се „Ал Рихла", званична лопта шампионата, пре три дана закотрљала са центра стадиона „Ал Бајт" у Дохи, Катарци су свету показали шта могу, ко су и шта би желели да буду.

Фудбал је у интерпретацији појединих теоретичара одавно постао еликсир за обликовање и јачање идентитета. У фудбалски стил сваки народ уноси поетику сопствене традиције, културе и духа. Истовремено, јединственом симболиком, сценографијом и драматургијом, фудбал постаје универзални културни модел утемељен на изворној једноставности игре, минимуму правила и максимуму креативности. Фудбалски закони су неприкосновени, а фудбалска правда извесна. Посвећеници, чак, тврде да су идеали модерног доба ‒ слобода, једнакост и братство ‒ оствариви и могући још само на зеленом терену.

Да ли је то заиста тако, зашто је фудбал „више од игре", како је постао метафора живота и најпопуларнији спорт у историји и, наравно, какви су домети Србије у Катару за Речено и прећутано говоре Вуле Журић и Зоран Живковић, књижевници, фудбалски „фанови и филозофи".

Уредник и водитељ емисије: Радован Пантовић