Ана Кнежевић „Титрање светла", Галерија Б2

Поставком „Титрање светла" Ана Кнежевић је фокус ставила на стваралачки процес, када она у свом раду истражује нове могућности слике. Полазна тачка јесу минијатурне скице у свескама којима ритмује правоугаоник, празан или дијагонално пресечен линијом, стварајући дијаграме које потом верно разрађује и увеличава их у цртежима тушем на паусу.

Захваљући овим скицама и цртежима, долази до прорачуна за стварање објеката који у садејству са светлом стварају сенке, и управо те сенке и објекти заједно творе једну нову слику, тј. проширени простор уметничког дела. „Мање проницљив посматрач ће похитати да ове радове препозна као савремено читање минималистичке традиције. То је, међутим, сасвим погрешан траг. Црна Ане Кнежевић јесте густина емоције и мисли настала свођењем, таложењем, капањем времена, акумулацијом..." записао је својевремено Милета Продановић и додаo: „Тако се ствара чудесна игра одсјаја, одраза, рефлексија - простор се мења и усложњава". Све заједно чини предуслов преласка у виртуелно поље, димензију где је могуће „изложити" непрегледан број радова и то тако да они добију (нови) неопходан простор за рецепцију.

Термин опажање или перцепција дефинисан је као комплексан и активан процес потраге, одабира, утврђивања и организовања. Поетски речено, у питању је стање током којег се осећаји сједињују како би се дошло до непосредног разумевања спољног света, као и властитог бића. Моћ опажања је неодвојива од уметничке производње кроз историју. Међутим, са развојем науке и технологије током XX века долази до првих значајнијих експеримената који за циљ имају испитивање различитих перцептивних феномена попут светлости. Било да је природног или вештачког порекла, овај јединствени облик енергије постао је предмет континуираног истраживања разних уметника жељних да тестирају границе погледа. На том трагу развија се и уметничка пракса Ане Кнежевић.

Гошћа емисије биће Ана Кнежевић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић