Гордана Станишић "Зенитистима целог света", каталог, Народни музеј Србије

Ових дана појавио се каталог изложбе "Зенитистима целог света" ауторке Гордане Станишић.

 

Студијским текстом она је сагледала контекст Зенитизма у авангардној уметничкој сцени Југославије и Европе двадесетих година прошлога века, нагласивиши пре свега јединствену улогу самог Љубомира Мицића. Кроз његове ставове, активности и текстове, па и саму личност, анализиран је његов допринос у укључивању наше уметничке сцене у тадашња авангардна дешавања, пре свега у средњоевропски експресионизам а потом и у свеприсутнији конструктивизам. У другом сегменту каталога, који су приредиле Евгенија Блануша и Јасмина Цукић, уз репродукције дела која чине заоставштину Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду, публикована је и биобиблиографија сваког заступљеног уметника.

Репрезентативна изложба "Зенитистима целога света" која је трајала у Народном музеју Србије од 28. децембра 2021. до 10. априла 2022, уприличена је поводом стогодишњице од изласка првог броја часописа Зенит, а како би се јавност још једном подсетила на авангардна дешавања на нашој уметничкој и културној сцени једног од најинтригантнијих периода 20-ог века.

У револуционарном заносу иницираном социјалним и културним превирањима, којима је била захваћена Европа у годинама после Великог рата, у "борби за човечност кроз уметност" а с циљем пропагирања хуманизма, антиратне политике и идеје интернационализма, Љубомир Мицић, писац, критичар и преводилац, покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. године прво југословенско, књижевно-уметничко авангардно гласило "Зенит", као интернационалну ревију за уметност и културу. Од почетка, Мицић је кроз овај часопис пропагирао дешавања на тадашњој авангардној сцени Европе, од футуризма, кубизма и експресионизма до конструктивизма, а истовремено кроз радикалне текстове и пароле, иритирао културни али и политички естаблишмент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Због таквог става Мицић је био приморан да 1923. премести седиште "Зенита" из Загреба у Београд. Ни нова средина такође није имала разумевања за Мицићеве екстремне ставове и наступе, па је 1926. часопис био дефинитивно забрањен а Мицић приморан да емигрира у Француску. Но, и поред свега, "Зенит" и зенитизам као уметничка идеја и Мицићева оригинална творевина стекли су велики углед у иностранству,

Зенитова колекција уметничких дела увећавала се и поклонима бројних авангардних уметника, што се могло видети на великој изложби Прве авангардне уметности у Београду 1924. године. Као подсећање на овај интригантан период наше културе и контраверзну личност Љубомира Мицића, а поводом изласка из штампе каталога "Зенитистима целог света" данас репризирамо разговор с ауторком Горданом Станишић, вођен поводом отварања изложбе.


Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње