понедељак, 10. окт 2022, 09:00
Аница Савић Ребац, 130 година од рођења
Аница Савић Ребац није била само хелениста или платониста, иако је била велики познавалац и хеленске културе и Платонове филозофије.
Она је у себи носила хеленски дух и испољавала га у свим својим делима. То се посебно може видети у кратком есеју под насловом Хеленски видици, али и у њеној докторској дисертацији на тему предплатоновске еротологије коју је одбранила на Филозофском факултету у Београду 1932. године. Упркос утицајима средњег века који у нашем народу још увек „ври", како је писала, она је била убеђена да је ипак „старо племенито оружје хеленизма вечити победник", толико да заправо све што смо у култури створили, индиректно смо примили од Хелена. Њена душа била је опијена том грандиозношћу и дубином изражаја и осећајности хеленске поезије и филозофије у којима се одсликавао хеленски геније као „творац највишег типа човека, и најпотпунијег, до сада, космоса."
Могло би се рећи да је Аница Ребац, верујући у екстатичност хеленске душе као нечега највишег и сама досегнула екстатичност као узвишено стање, посветивиши се у потпуности хеленском духу и верујући у сродност нашег народа са њим.
У Универзитетској библиотеци Светозар Марковић у Београду одржана је конференција њој у част, поводом 130 година од њеног рођења.
Тим поводом разговарамо са Драганом Димитријевић, професорком на Филозофском факултету у Београду која је била организатор и учесник конференције.
Аутор и водитељ: Александар Лукић
Коментари