субота, 13. авг 2022, 17:00
Жаклина Ратковић "Владимир Величковић: Фигура као израз егзистенције"
Ретроспективна изложба, Музеј савремене уметности у Београду (октобар 2021.)
Настављајући августовки осврт на изузетно квалитетне самосталне презентације уметника, у Знаковима се данас подсећамо ретроспективне изложбе Владимира Величковића под називом "Фигура као израз егзистенције" која је била представљена на свих пет нивоа Музеја савремене уметности у Београду. Ауторке изложбе Жаклина Ратковић и Светлана Митић веома комплексном опусу Владимира Величковића приступиле су кроз анализу тема и идеја а не кроз хронологију.
Изложба је обухватала тематско-проблемске целине - Младост, Распећа, Тело у покрету, Места, Губилишта, Главе, Порекло, Животиње, Ништавило и Без имена - чиме је овухваћена идејна сложеност Величковићевог опуса од најранијих цртежа и слика насталих у београдском периоду, када ради оскудне просторе укочене, статичне атмосфере, преко барокне узвитланости наглашеног покрета у циклусу Страшила, потом фигура у различитим фазама трчања или пада инспирисаних Мејбриџовим експериментима са фотографијом, па узаврелих френетичних глава оратора или испражњених, пустих простора губилишта, све до последњих призора спаљене земље и пејзажа чија се линија хоризонта губи у измаглици дима и магле.
Сликар нихилизма и екзистенције, дистопијског друштва насталог као последица рата и других врста човековог страдања, Владимир Величковић је увек у фокус постављао човека, као актера и стварања и (много чешће) разарања. Чак и када нема човека, његово присуство је евидентно у том свом дуализму. Величковић се на нашој сцени појављује крајем педесетих година XX века, као представник тада доминантних идеја нихилизма и егзистенције, као рефлексије хладноратовске стварности.
Након одласка у Париз, 1966. године, даље развија свој уметнички израз под утицајем француске нове фигурације, да би осамдесетих година, упоредо с успоном своје интернационалне каријере, инкорпорирао у своје сликарство начела "постмодерне цитатне стратегије". И после пада Берлинског зида и краја Хладног рата, Величковић не види фундаментални напредак у свету и не осветљава ни палету ни идеје.
Уз изложбу је публикован и репрезентативни каталог са студијским текстовима музејских саветница Светлане Митић и Жаклине Ратковић, као и ванредне професорке Филозофског факултета у Београду др Јасмине Чубрило, као и антологијски текстови Мишела Онфреа и Алена Жуфроа.
Гошћа емисије биће Жаклина Ратковић.
Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић
Коментари